Spor oko AI rada na Navier–Stokes problemu
Profesor matematike sa Univerziteta Njujork Tristan Buckmaster i matematičar kompanije Anthropic Levent Alpöge objavili su tokom vikenda tri dokaza, među njima i preliminarni nalaz za problem postojanja i glatkoće Navier–Stokesovih jednačina. Reč je o jednom od sedam Milenijumskih problema Clay Mathematics Institutea, za čije je rešenje predviđena nagrada od milion dolara.
Objavu prati spor sa OpenAI-jem. Buckmaster navodi da su on i Alpöge, dok su dovršavali rezultate, saznali da je informacija o njihovom napretku stigla do OpenAI-ja. Kada su se obratili kompaniji, rečeno im je da je njen tim već došao do potpunog dokaza centralnog problema.
Suprotstavljene tvrdnje o istraživačkom toku
Buckmaster je zatražio dodatna objašnjenja o početku rada OpenAI-ja na problemu i obimu ljudskog doprinosa. Prema njegovom opisu, odgovori su postajali neodređeniji, a naknadno je potvrđeno da je na zadatku radio čitav tim uz veoma veliku računarsku potrošnju. On tvrdi da je prvi upit poslat tek prethodnih dana, nakon što je OpenAI dobio informacije o njihovom radu.
Sebastian Bubeck, koji vodi matematička istraživanja u OpenAI-ju, odbacio je te navode kao netačne i zapaljive. Naveo je da je u razgovor ušao po akademskim normama i da su mu akademski standardi od najveće važnosti, uz najavu potpunijeg saopštenja.
Zašto je izbor metode važan
Navier–Stokesove jednačine imaju široku primenu u mehanici fluida, ali njihova teorijska svojstva ostaju nedovoljno razjašnjena. Buckmaster smatra sumnjivim to što je OpenAI navodno sledio isti, retko korišćen pravac zasnovan na glatkoj sili, koji su on i Alpöge tiho izabrali za napad na problem.
Alpöge je zaposlen u Anthropicu, ali istraživanje nije radio u ime te kompanije. Dvojac je koristio više modela, pre svega OpenAI Codex. Upravo ta okolnost otvorila je dodatno pitanje: OpenAI zadržava pravo da trenira modele na interakcijama sa Codexom, osim kada korisnik isključi tu mogućnost.
Podaci, autorstvo i proverljivost
Buckmaster zato postavlja pitanje da li su podaci iz njegovog rada sa Codexom mogli uticati na napore OpenAI-ja. On naglašava da nije video dokaz OpenAI-ja, da ne zna kako je model radio niti da li su podaci korišćeni, te da nikoga ne optužuje. Izneo je, kako kaže, ono što mu je saopšteno i predloge koje je dobio.
Za širi tehnološki kontekst važan je i spor o komercijalnoj tajni u AI uređajima jer pokazuje da se pitanja komercijalne tajne i kontrole nad AI sistemima pojavljuju i izvan matematičkih laboratorija.
Za organizacije koje uvode generativnu AI pouka nije u presuđivanju ovog spora, već u procedurama: potrebno je unapred definisati režim korišćenja podataka, beležiti doprinos ljudi i modela i obezbediti da se ključni rezultati mogu nezavisno proveriti.