Armadin prikupio 255,5 miliona dolara za neprekidno testiranje odbrane
Armadin, bezbednosni startap koji je osnovao Kevin Mandia, prikupio je 255,5 miliona dolara u rundi Serije B uz vrednost veću od 2,5 milijardi dolara. Rundu su predvodili Andreessen Horowitz i Accel, a kompanija je za šest meseci ukupno prikupila više od 445 miliona dolara.
Mandia je poznat kao osnivač kompanije Mandiant, koju je Google kupio za 5,4 milijarde dolara 2022. godine. Armadin sada gradi pristup testiranju odbrane prilagođen eri AI sistema i autonomnih agenata.
Rojevi agenata umesto povremenih provera
Umesto klasičnog penetracionog testiranja, u kojem angažovani stručnjaci pokušavaju da prodru u sistem i potom isporučuju izveštaj o pronađenim slabostima, Armadin nudi stalno aktivne agentne rojeve. Njihov zadatak je da povezuju ranjivosti i pokušavaju da iskoriste njihove kombinacije za prodor.
Takav model je usmeren na kontinuirano pronalaženje i zatvaranje bezbednosnih praznina pre nego što ih iskoriste napadači. Kompanija ga opisuje i kao odgovor na rizik da agentne tehnologije budu upotrebljene protiv organizacija, uključujući mogućnost zloupotrebe od strane nekontrolisanih agenata iz AI laboratorija.
Investitori i tempo prikupljanja kapitala
U rundi su, pored Andreessen Horowitz i Accel, učestvovali Bain Capital Ventures, Redpoint, 8VC, Ballistic Ventures, Google Ventures, In-Q-Tel, Kleiner Perkins i Menlo Ventures. Serija B dolazi šest meseci nakon martovske Serije A od 190 miliona dolara.
Ukupno prikupljenih više od 445 miliona dolara pokazuje brzinu kojom Armadin finansira razvoj svog proizvoda i izlazak na tržište. Vrednost kompanije nakon nove runde prelazi 2,5 milijardi dolara.
Šta to znači za bezbednosne timove
Klasične provere imaju ograničen vremenski obuhvat: nalaz prikazuje stanje u trenutku testiranja, dok se aplikacije, identiteti, infrastruktura i konfiguracije zatim menjaju. Armadinov pristup polazi od ideje da se odbrana proverava neprekidno i kroz lance povezanih slabosti.
Za poslovanje je praktičan zaključak da redovne procene ranjivosti treba posmatrati zajedno sa stalnim nadzorom promena i jasnim procesom otklanjanja nalaza. Kako agentni sistemi ulaze u bezbednosne tokove rada, organizacije treba da utvrde koje provere mogu neprekidno da automatizuju, a za koje je i dalje potrebna stručna ljudska procena.