Najaktivniji korisnici AI alata stvaraju najveće bezbednosne slepe tačke
Akamai u izveštaju State of the Internet: Enterprise AI Usage Risk Report 2026 navodi da 5% najaktivnijih korisnika AI alata u preduzećima ostvaruje 12 puta više interakcija sa modelima nego donjih 50% zaposlenih. Njihovi razgovori rutinski dostižu 18 ili više upita, dok prosečan zaposleni vodi razgovor od oko pet upita. U fokusu su alati poput ChatGPT-a, Claude-a, Microsoft Copilot-a i Gemini-ja, ali i mnogo širi skup neodobrenih aplikacija.
Takav obrazac korišćenja menja prirodu rizika. AI više nije samo pomoć pri sastavljanju teksta, već za deo zaposlenih postaje stalni saradnik ugrađen u ključne poslovne tokove. Akamai upozorava da upravo mali broj intenzivnih korisnika može da proširi obim takozvanog shadow AI-ja, poveća mogućnost curenja podataka i uvede autonomne agente izvan postojećih zaštitnih ograda.
Lični nalozi smanjuju vidljivost nad podacima
Gotovo polovina, odnosno 47,11% svih poslovnih AI razgovora, odvija se preko ličnih identiteta umesto preko naloga kojima upravlja kompanija. Akamai beleži izražene razlike među servisima: Gemini Enterprise zadržava 98,15% interakcija u korporativnim identitetskim sistemima, a Microsoft Copilot M365 90,55%.
Nasuprot tome, DeepSeek sa 99,8%, Microsoft Copilot Standard sa 63,92%, ChatGPT sa 61,36% i Claude sa 61,09% pretežno se koriste preko ličnih prijava. Dodatnu nedoumicu stvara podatak da se 14,4% poslovnih AI razgovora odvija kroz lične freemium pretplate registrovane službenom imejl adresom. Korporativna adresa zato sama po sebi ne znači da je korišćenje obuhvaćeno ugovorom, kontrolama i pravilima organizacije.
Ekstenzije i agenti otvaraju novu površinu napada
Nadzor nad najpoznatijim modelima ne obuhvata nužno nišne AI alate, SaaS aplikacije, lične pretplate, ekstenzije pregledača i dodatke za razvojna okruženja. U preduzećima srednje veličine najmanje jednu AI ekstenziju koristi 17,7% zaposlenih, u poređenju sa 9,53% u većim organizacijama. Gotovo 75% tih dodataka zahteva visoke ili kritične dozvole.
Istovremeno, 16,31% AI ekstenzija sadrži poznate CVE ranjivosti, dok taj udeo među svim ekstenzijama pregledača iznosi 10,80%. Akamai navodi scenarije poput izmene lokalnih instrukcionih datoteka za manipulaciju AI pomoćnicima za programiranje, zlonamernih ekstenzija koje prikupljaju API ključeve i tokene sesije, kao i indirektne prompt injekcije koja može navesti AI agenta da iznese lokalne datoteke.
Kontrola treba da prati stvarnu upotrebu
Bezbednosni timovi treba da otkriju koje AI aplikacije, ekstenzije i agente zaposleni zaista koriste, a ne samo da upravljaju pristupom nekoliko najpoznatijih platformi. Akamai preporučuje korporativni SSO, blokiranje neupravljanih ličnih prijava, proveru službenih adresa vezanih za freemium naloge i pregled upita, otpremanja i odgovora radi otkrivanja nestrukturisanog curenja podataka.
Inventar dodataka, stroga ograničenja dozvola i provera poznatih ranjivosti ostaju važni, dok autonomne AI agente i pregledače treba tretirati kao privilegovane digitalne identitete. Praktičan poslovni zaključak je da se prioriteti zaštite postave prema timovima i korisnicima kod kojih je AI najdublje uključen u rad, uz najmanje potrebne privilegije i kontinuirano praćenje pristupa.