Palantirov rekordni kvartal prati upozorenje o kontroli poslovnih AI podataka
Palantir je u drugom kvartalu prijavio rekordnih 1,9 milijardi dolara prihoda, što je 93% više nego u istom periodu prethodne godine, kao i 1,1 milijardu dolara dobiti. Direktor Aleks Karp iskoristio je pismo akcionarima i razgovor sa analitičarima da upozori preduzeća na odnos sa laboratorijama koje razvijaju velike jezičke modele.
Karp je rezultate uporedio sa prethodnom godinom navodeći da je kompanija u jednom tromesečju ostvarila više dobiti nego ukupnog prihoda u uporedivom periodu. Rast upotrebe veštačke inteligencije pritom nije potisnuo Palantir, već je doprineo njegovim rekordnim rezultatima.
Šta Karp zamera vodećim AI laboratorijama
U pismu akcionarima Karp je napisao da poslovanje ima „marksističke prizvuke“, tvrdeći da mnogi graditelji velikih jezičkih modela, svesno ili nesvesno, žele da preuzmu sredstva za proizvodnju svojih partnera. Tokom konferencijskog poziva njegov jezik bio je još oštriji, ali se osnovna poslovna tvrdnja odnosila na kontrolu znanja.
Po njegovom tumačenju, kompanije plaćaju pristup modelima, a istovremeno dobavljaču mogu predati intelektualnu svojinu, stručnost i iskustvo potrebno za unapređenje tog modela. U takvom odnosu dobavljač bi mogao da izgradi konkurentsku delatnost kojoj postojeći partner, njegovi zaposleni ili njihovo znanje više nisu potrebni.
Ova zabrinutost povezuje se sa činjenicom da su kompanije sarađivale sa Anthropicem i OpenAI-jem ili plaćale njihove usluge, dok su te laboratorije pokretale slične poslove u oblastima dizajnerskih alata, zdravstvenih operacija, prava i otkrivanja lekova. Sličan argument izneo je i direktor Microsofta Satya Nadella.
Palantirov drugačiji model
Palantir svoju ponudu predstavlja kao softver za AI i analitiku koji nije vezan za jedan model. Namenjen je državnim institucijama i preduzećima, a organizacijama omogućava da zadrže kontrolu nad podacima i takozvanim AI „izduvnim tragom“: upitima, orkestracijom i kontekstom.
U tom okviru, enterprise AI agenti bez zavisnosti od frontier laboratorija predstavlja deo šire poslovne rasprave o tome koliko preduzeće treba da zavisi od laboratorija koje razvijaju najnaprednije modele i istovremeno šire sopstvenu ponudu.
Poslovna pouka iza oštre retorike
Članak ne svrstava učesnike u ekonomske heroje ili negativce. Tržište veštačke inteligencije raste brzo, menjaju se granice ponude, a Palantirovi rezultati pokazuju da postoji prostor za različite poslovne modele.
Za preduzeća je zato važnije od retorike da ugovorom i tehničkom arhitekturom utvrde ko kontroliše podatke, upite, kontekst, orkestraciju i izvedeno znanje. Izbor AI dobavljača treba da obuhvati i procenu mogućeg preklapanja sa njegovim budućim proizvodima, kako bi korist od automatizacije ostala usklađena sa zaštitom intelektualne svojine i poslovne samostalnosti.