Bivši oficir CIA priznao prevaru sa lažnim tajnim programom
Bivši oficir Centralne obaveštajne agencije David J. Rush priznao je krivicu za jednu tačku prevare putem elektronskih komunikacija, nakon što je kroz izmišljeni strogo poverljivi državni program proneverio gotovo 200 miliona dolara. Ministarstvo pravde SAD saopštilo je da su tokom hapšenja u njegovoj kući pronađene zlatne poluge vredne više od 46 miliona dolara, više od 2 miliona dolara u gotovini, kao i automobili i satovi.
Lažni program sa posebnim pristupom
Tužioci navode da je Rush, stanovnik Virdžinije i do nedavno visoki službenik CIA, lažno predstavio obrazovanje i vojno iskustvo pri zapošljavanju u agenciji. Svoj službeni pristup potom je iskoristio da uspostavi izmišljeni program sa posebnim pristupom, poznat kao SAP.
Takvi programi namenjeni su obaveštajnim i nadzornim aktivnostima čiji je pristup ograničen i među osobama sa najvišim bezbednosnim dozvolama. Rush je tokom 2025. navodno predstavio program kao plan kontinuiteta rada vlade u slučaju rata, prirodne katastrofe ili drugog razornog događaja.
Prema navodima iz sudskih podnesaka, preko tog programa i lažnog državnog ugovora obmanut je neimenovani odbrambeni izvođač da kupuje velike količine zlata. Zlato je zatim završavalo u Rushovom posedu.
Ovlašćenja bez delotvornog nadzora
Sudski dokumenti navode da je Rush, zbog položaja i nadležnosti nad obaveštajnim programima i potrošnjom, faktički delovao kao sopstveni odobravalac. Time je mogao da raspolaže značajnim iznosima državnog novca bez smislenog nadzora.
Raniji izveštaji povezivali su ga sa odeljenjem CIA koje od 2010. razvija hakerske alate i tehnike za obaveštajni rad. Pojedinosti o veoma osetljivom programu sa kojim je bio povezan nisu javno objavljene, uz obrazloženje da bi otkrivanje moglo ugroziti tekuće obaveštajne operacije.
Implikacije za upravljanje rizikom
Sporazum o priznanju krivice izbegava suđenje, a Rushu preti kazna do 20 godina zatvora. Izricanje kazne zakazano je za kraj januara 2027. godine.
Za organizacije je praktična pouka jasna: poverljivost posla i visok nivo ovlašćenja ne smeju zameniti nezavisno odobravanje troškova, proveru dobavljača i redovan pregled transakcija. Kontrole su najvažnije upravo tamo gde pojedinac može da utiče i na program i na odluku o njegovom finansiranju.