Martha Minow na MIT-u o ulozi AI u očuvanju demokratije
Pravnica Martha Minow održala je jesenje Compton predavanje na MIT-u pod naslovom Constituting Democracy in the Era of AI, upozorivši da veštačka inteligencija može da oslabi demokratske temelje, ali i da pomogne njihovom jačanju. Profesorka Univerziteta Harvard, koja nosi zvanje 300th Anniversary University Professor, izdvojila je četiri ključna sastojka demokratije: obrazovanje, pouzdane i dostupne informacije, bezbednost od nasilja i pravičnost.
Minow je ocenila da sadašnji trenutak nije povoljan za demokratiju i konstitucionalizam. Ukazala je na kršenje zakona i normi, sužavanje prostora za slobodan govor, slabljenje autoriteta Kongresa, ignorisanje sudskih odluka i učestalo javno omalovažavanje drugih. Navela je i Gallupovo istraživanje prema kojem 77 odsto ispitanika smatra da bi osnivači Sjedinjenih Država bili razočarani današnjim stanjem zemlje.
AI, obrazovanje i kritičko mišljenje
Poseban deo izlaganja odnosio se na obrazovanje. Minow je podsetila da u SAD već postoje velike lokalne i regionalne razlike u finansiranju škola, kao i da su škole tokom poslednje tri decenije postale znatno segregisanije po ekonomskim i etničkim osnovama. U takvom okruženju, nekritička primena AI može dodatno oslabiti samostalno mišljenje učenika.
Po njenim rečima, dominantne AI platforme pojačavaju obrasce koje su razvile društvene mreže i mogu da podstaknu pasivnost. Posebno je upozorila na elemente interfejsa koji povlađuju korisniku, jer oni mogu ugroziti sposobnost mladih da pamte, razmišljaju i kritički procenjuju sadržaj.
Minow ipak nije pozvala na odbacivanje AI. Istakla je da postojeći veliki jezički modeli, njihova obuka i dizajn interfejsa mogu da nude pitanja, podsticaje i nagoveštaje, umesto da zamene rad učenika. Takvi alati mogli bi da podrže dublje učenje, radoznalost i procene znanja koje su smislenije i otpornije na varanje.
Pouzdane informacije kao javna potreba
Govoreći o informacijama, Minow je navela da je savremena medijska tehnologija tokom poslednjih decenija dovela do smanjenja broja novinara za 75 odsto. Kao posledicu pomenula je rast korupcije u sredinama bez lokalnih medija. Predložila je da tehnolozi usmereni na javni interes rade na široko korišćenom „informacionom dobru”, odnosno na više oblika infrastrukture koja bi ljudima olakšala pristup pouzdanijim informacijama.
Dotakla se i bezbednosti, ističući da sudije koje poznaje imaju kredibilne pretnje nasiljem. U završnoj razmeni pitanja sa publikom izrazila je bojazan zbog gubitka prosvetiteljskih načela: oslanjanja na razum, proveravanja hipoteza, odbacivanja mitova pred dokazima, tolerancije i širenja učešća u društvu.
Poslovni zaključak
Za organizacije je praktičan zaključak da AI ne treba posmatrati samo kao sredstvo za brže generisanje rezultata. Pri izboru i primeni alata važno je proveriti da li oni korisnicima daju prostor za proveru informacija, postavljanje pitanja i samostalno odlučivanje, uz ljudski nadzor tamo gde su posledice odluka značajne.