MIT o novom pristupu projektovanju i upravljanju infrastrukturom
MIT upozorava da infrastruktura ulazi u odlučujuće razdoblje u kojem se istovremeno susreću veštačka inteligencija, digitalna transformacija, klimatske promene i geopolitička složenost. Ali Jadbabaie, profesor i rukovodilac Odseka za građevinarstvo i zaštitu životne sredine na MIT-u, ističe da modeli predviđaju kako će do 2028. medijalni stanovnik planete prvi put živeti sa 10 dolara dnevno, što će dodatno povećati potrebu za infrastrukturom.
U Madridu se 28. oktobra održava World Infrastructure Forum, koji su suosnovali MIT-ov odsek, Universidad Politécnica de Madrid, World Bank Group i University of Texas at Austin. Skup okuplja akademsku zajednicu, industriju, vlade i finansijske institucije radi razgovora o projektovanju, finansiranju, izgradnji i upravljanju infrastrukturom u narednim decenijama.
Infrastruktura je šira i međusobno zavisnija
Jadbabaie pod infrastrukturom ne podrazumeva samo puteve, vodovode i elektroenergetske mreže. U tu kategoriju danas ubraja i pogone za proizvodnju poluprovodnika, data centre, bazne stanice mobilne telefonije i mreže za internet velikih brzina. Tehnološke promene tako menjaju i samo značenje pojma infrastrukture.
Poseban izazov predstavlja povezanost sistema. Nestanak električne energije može zaustaviti vodne i gasne sisteme, prekinuti internet i usporiti saobraćaj. Poremećaji u komunikacionim mrežama pogađaju druge usluge, dok su tokom pandemije prekidi u lancima snabdevanja zahvatili energetiku, kritične materijale i proizvodnju.
Takva povezanost može povećati efikasnost, ali povećava i sistemski rizik. Retki kvarovi mogu imati šire i ozbiljnije posledice jer sistemi koji su se ranije vodili odvojeno sada zavise jedni od drugih. Zato odluke ne obuhvataju samo tehnički projekat, već i finansiranje, rad sistema, potrebe korisnika i njihove prioritete.
AI kao alat, a ne gotov odgovor
MIT vidi potencijal digitalne transformacije u jeftinijem i bržem prikupljanju podataka, kao i u naprednijem merenju, upravljanju i kontroli. AI bi mogla da promeni inženjersko projektovanje tako što omogućava brže i jeftinije razmatranje većeg broja mogućih rešenja.
Ipak, Jadbabaie naglašava da oblik tog novog pristupa još nije precizno definisan. AI istovremeno stvara nove zahteve za energijom, dok zastarela elektroenergetska mreža već predstavlja izazov. Cilj nije ponavljanje modela iz 20. veka, zasnovanog na velikoj potrošnji resursa i ugljenika, već izgradnja više infrastrukture uz manje vode, energije, materijala i emisija.
Od pojedinačnih projekata ka zajedničkom modelu
Veliki infrastrukturni projekti dugo traju, zahtevaju mnogo kapitala i posluju uz niže marže od brojnih drugih delatnosti, zbog čega je sektor istorijski oprezan. U zemljama sa infrastrukturom u razvoju predstoji veliki deo buduće izgradnje, ali i prilika da se preskoče obrasci intenzivne potrošnje resursa.
World Infrastructure Forum je uspostavio pet radnih grupa i savetodavnu grupu sa više od 30 lidera iz inženjerstva, građevinarstva, materijala, finansija, multilateralnih institucija i akademske zajednice. Za poslovanje je praktičan zaključak da infrastrukturne odluke treba voditi kao zajednički tehnološki, finansijski i upravljački zadatak, jer nijedna kompanija, disciplina ili država ne može samostalno rešiti međuzavisne rizike sistema.