Erik So: AI ne sme postati zamena za razvijanje mišljenja
Profesor MIT-a Erik So objavio je knjigu The Collision: What AI Does to Us, u izdanju W.W. Norton, u kojoj razmatra kako široka upotreba veštačke inteligencije utiče na mišljenje i učenje. So, Sloan Distinguished Professor of Global Economics and Behavioral Science na MIT Sloan School of Management, upozorava da oslanjanje na AI za odgovore može da oslabi razvoj i zadržavanje osnovnih misaonih veština.
Njegova polazna tačka nije odbacivanje tehnologije. AI može ubrzati rad, a u pojedinim oblastima postati koristan specijalizovani alat. Problem nastaje kada se koristi toliko široko da korisnik preskače proces razumevanja, početne neuspehe i ponavljanje kroz koje se stiču znanje i sposobnost rešavanja problema.
„AI gravitacija“ podstiče prečice
So opisuje skup podsticaja koji ljude neprekidno privlači alatima kao što je ChatGPT. Jedan je biološka sklonost da se štedi mentalna energija. Drugi je društveni pritisak: kada drugi uz AI brže završavaju zadatke, raste osećaj da je i sopstvenu upotrebu potrebno ubrzati, posebno ako je teško praktično utvrditi da li je alat korišćen.
U organizacijama taj pritisak može biti još izraženiji. So navodi da upotreba AI u nekim sredinama više nije samo preporuka, već element vrednovanja zaposlenih, sa posledicama po bonuse i napredovanje. Sličan obrazac vidi i u akademskom okruženju, gde studenti AI prihvataju jer očekuju da će je budući poslodavci tražiti.
Takav krug, po njegovom tumačenju, može postati samopotvrđujući: što se ranije prepušta zadatak alatu, manje se razvijaju sposobnosti koje bi omogućile samostalan rad, a buduća zavisnost od alata deluje opravdanije.
Vrednost produktivnog napora
Ključni pojam u knjizi je „produktivna borba“. So ne izjednačava napor sa patnjom, već ga predstavlja kao formativni deo učenja. Kada se osoba suočava s gradivom, pokušava, greši i popravlja pristup, ona ne dolazi samo do rezultata već gradi razumevanje koje može ponovo da primeni.
On upozorava i na razliku između gotovog proizvoda i znanja koje stoji iza njega. Prezentacija napravljena uz pomoć Claudea može izgledati uglađeno, ali bez rada na sadržaju govornik možda neće moći da o njemu vodi suštinsku raspravu. Izrada materijala i sposobnost da se on objasni čine, kako So kaže, nerazdvojiv skup zadataka.
Kako AI postaviti u korisnu ulogu
So predlaže četiri načela: prihvatanje napora, vrednovanje onoga što osoba može bez AI, promišljeno ulaganje oslobođenog vremena i korišćenje AI kao kognitivnog trenera. Posebno razlikuje AI kao mašinu za odgovore od AI kao tutora. U ulozi tutora alat može biti prilagođen korisniku, ali zahteva spremnost da se prolazi kroz pitanja i teškoće umesto da se odmah preuzme rešenje.
Za poslovanje je praktičan zaključak da ušteda vremena na rutinskim zadacima sama po sebi nije mera koristi. Organizacije treba da razmotre da li se oslobođeni kapacitet ulaže u stručnost, kvalitetnije odluke i razvoj zaposlenih, uz očuvanje prostora u kojem ljudi samostalno proveravaju, objašnjavaju i razumeju rezultate rada.