Međuizbori pojačavaju pritisak na AI kompanije u saveznim državama
Promena odnosa snaga u Vašingtonu posle međuizbora ponovo usmerava pažnju na odnos velikih tehnoloških kompanija i Demokratske stranke. OpenAI je neposredno pre izbora zaposlio Džesiku Šumer, ćerku demokratskog senatora Čaka Šumera, i najavio da će svoje data centre nazivati „računarskim kampusima“. Meta, OpenAI i Anthropic istovremeno ulaze u period u kojem demokrate najavljuju stroži nadzor nad veštačkom inteligencijom.
Najveća posledica ne mora nastati kroz jedan savezni propis. Pitanja AI regulative, izgradnje data centara i dostupnosti električne energije već se rešavaju u zakonodavstvima saveznih država i pred lokalnim zajednicama. Zato će obaveze kompanija tokom naredne dve godine u velikoj meri zavisiti od mesta poslovanja.
Kompanije pokušavaju da obnove politički dijalog
Vodeće kompanije iz Silicijumske doline poslednje dve godine gradile su tesnije veze sa administracijom predsednika Donalda Trampa. Deo industrije je učestvovao na događajima u Beloj kući, pojedine kompanije su smanjivale programe raznolikosti, jednakosti i uključenosti, dok su neki rukovodioci donirali milione dolara super PAC organizacijama koje su podržavale Trampovu kampanju i povezane kandidate.
Takvom okruženju pogodovali su poreske olakšice, obustavljanje pojedinih saveznih istraga i blaži pristup regulaciji AI. Istovremeno, Meta se suočavala sa tužbama i kaznama vrednim milijarde dolara, a protiv OpenAI-ja su podnete tužbe u kojima se navodi šteta koju je njegova tehnologija nanela korisnicima.
J.B. Branch iz organizacije Public Citizen ocenio je da industrija prepoznaje problem percepcije. Kao primere navodi zapošljavanje Džesike Šumer, promenu naziva za data centre, partnerstvo OpenAI-ja sa Američkom federacijom nastavnika, Anthropicov Claude Corps i Metinu America’s Workforce Academy. Po njegovoj proceni, kompanije će nastaviti sa ulaganjima u privatno-javna partnerstva.
Države i zajednice postaju ključno regulatorno mesto
Meta predsednica Dina Pauel Mekormik izjavila je da kompanije moraju da sarađuju sa vladom koju izaberu američki građani i da je dvostranačka podrška važna za inicijative koje žele da sprovedu. Ona je takođe rekla da zajednice koje prihvate Metina ulaganja mogu očekivati koristi, dok one koje ih ne žele imaju pravo da ih zaustave.
Alice Marvik iz organizacije Data & Society smatra da će Big Tech pokušati da se vrati političkoj sredini ili levici, ali da je takav zaokret možda zakasneo. U međuvremenu, moratorijumi na data centre dobijaju podršku, a očekuje se izrada novih zakona o AI.
Aryan Ranjan, osnivač kompanije Baraza, očekuje da će se većina aktivnosti odvijati na nivou saveznih država, koje su već tužile tehnološke kompanije i usvajale propise. Rasprava bi, prema njegovoj oceni, mogla više da se vodi oko računa za električnu energiju, lokacija za data centre i radnih mesta nego oko apstraktne bezbednosti AI.
Sukob saveznih i državnih pravila ostaje otvoren
Trampova administracija je u decembru potpisala izvršnu naredbu kojom je osnovana AI Litigation Task Force, savezna grupa namenjena osporavanju državnih zakona o AI. Administracija tvrdi da američke AI kompanije moraju imati prostor za inovacije bez opterećujućih propisa. Ipak, više država je već usvojilo sopstvene mere, uključujući pravila o četbotovima i dipfejkovima.
Za kompanije koje razvijaju ili koriste AI praktičan zaključak je da usklađenost ne mogu planirati samo kroz odluke iz Vašingtona. Potrebno je pratiti lokalna pravila, postupke za odobravanje data centara, zahteve zajednica i uticaj potrošnje električne energije na poslovne planove.