Šeri Tarkl o tome kako četbotovi menjaju ljudske odnose
Profesorka MIT-a Šeri Tarkl objavila je knjigu Artificial Intimacy: Who We Become When We Talk to Machines, koju izdaje Little, Brown and Company, i u njoj iznosi kritiku četbotova poput ChatGPT-a. Kroz intervjue i pregled istraživanja prati njihov uticaj na decu, odrasle, rad i međuljudsku povezanost, zaključujući da prividna bliskost sa programom može imati cenu za razvoj odnosa.
Tekst koji zvuči empatično nije odnos
Tarkl četbot opisuje kao program koji, na osnovu velike količine podataka, predviđa najverovatniji sledeći niz reči u razgovoru. Zato odgovor može zvučati utešno, pažljivo i lično, iako sistem nema emocije, iskustvo ni stvarnu odgovornost prema sagovorniku.
U knjizi navodi primer Brajana, finansijskog konsultanta koji je od četbota tražio procenu da li je emotivno nedostupan. Za autorku je to ilustracija paradoksa: korisnik se obraća objektu bez osećanja da bi razumeo intimnost. Ona smatra da potvrđujući i stalno dostupan dijalog može navesti ljude da ljudske odnose dožive kao previše zahtevne.
Autorka ipak prepoznaje zašto su takvi alati privlačni. Četbotovi nude nepodeljenu pažnju, saglasnost i interakciju bez rizika od odbijanja. U Sjedinjenim Državama, gde federalna studija koju citira navodi da samo oko polovine ljudi ima pristup stručnjaku za mentalno zdravlje, oni delom popunjavaju prazninu u dostupnoj podršci.
Deca, rad i sposobnost podnošenja neslaganja
Tarkl svoju argumentaciju organizuje kroz životne faze. U razgovorima sa decom zapaža zamućivanje granice između ljudi, četbotova i drugih uređaja. Jedno osmogodišnje dete isti telefon koristi za razgovor sa bakom i dekom i sa ChatGPT-om, pa ih opisuje kao stvari do kojih se dolazi telefonom. Majka koja četbot koristi za priče pred spavanje kaže da njena ćerka veruje da je to osoba u telefonu.
Po njenom tumačenju, stalno dostupna zabava i razgovor mogu potisnuti vreme samoće, mašte i izgradnje unutrašnjih resursa. Kod odraslih opisuje upotrebu četbotova tokom razvoda, otuđenja, prijava na studije i radnih zadataka. Upozorava da se oslanjanje na takvu interakciju može povezati sa manjim interesovanjem za složene ljudske odnose i slabijom spremnošću da se oni grade.
Praktična pouka za organizacije
Za poslovanje ovo nije argument protiv svake upotrebe generativne AI, već razlog da se njena namena precizno odredi. Četbot može pomoći u obradi informacija i rutinskim zadacima, ali ne treba predstavljati kao zamenu za kolegu, rukovodioca, stručnjaka za mentalno zdravlje ili stvarnu podršku korisniku.
Organizacije zato mogu da postave jasna pravila o tome kada je potreban ljudski kontakt, ko preuzima odgovornost za odluke i kako se zaposleni osposobljavaju za rad sa AI alatima. Tarkl posebno naglašava da trenje, neslaganje i napor nisu greške odnosa, već sastavni deo učenja, žaljenja, saradnje i poverenja. Odgovorna primena AI čuva tu razliku: tehnologija može ubrzati posao, ali ljudsku povezanost i prosuđivanje ne može zameniti.