EU otvara put CRISPR usevima uz ograničenja novih pravila
Evropska unija je u junu ukinula stroga ograničenja za uzgoj genetski uređenih biljaka i uspostavila dve kategorije novih genomskih tehnika: NGT-1 i NGT-2. NGT-1 usevi sa ograničenim izmenama tretiraju se kao biljke dobijene konvencionalnim oplemenjivanjem, dok NGT-2 ostaju pod strogim pravilima za genetski modifikovane organizme. Promena dolazi dok klimatske promene, geopolitička nestabilnost i pravila o pesticidima i đubrivima pojačavaju pritisak na evropsku proizvodnju hrane.
Manje prepreka za uređivanje gena
Ranije su sve genetski uređene biljke u EU bile regulisane kao GMO. Uređivanje gena tehnologijama kao što je CRISPR podrazumeva male izmene DNK, za razliku od nekih GMO pristupa koji mogu uključivati DNK drugih vrsta. Novi okvir zato pravi razliku između ograničenih izmena i drugih oblika genomskog uređivanja.
Promena može biti važna za razvoj sorti sa širom otpornošću na bolesti i efikasnijim korišćenjem hranljivih materija. Uređivanje gena može menjati osobine povezane sa tolerancijom na sušu ili toplotu. Evropska komisija je u proceni uticaja iz 2023. navela da bi godišnji ekonomski gubitak poljoprivrednika u EU za žitarice početkom 2030-ih mogao iznositi do 2,7 milijardi evra, odnosno 2,3 milijarde američkih dolara.
Ublažavanje pravila moglo bi da utiče i na istraživački sektor. Tekst ukazuje na odliv stručnjaka i gubitak intelektualne svojine tokom prethodne decenije, dok su ograničenja otežavala korišćenje tehnologije evropskim poljoprivrednicima i istraživačima.
Granice kategorije NGT-1
Pravila za NGT-1 propisuju granice broja izmena i broja parova baza DNK koji mogu biti promenjeni u pojedinačnoj izmeni, kako bi se okvir približio promenama koje mogu nastati prirodno. Autor smatra da su takva ograničenja proizvoljna, jer mutacije u prirodi nastaju nasumično, bez unapred zadanih granica po vrsti ili broju.
Konvencionalni programi oplemenjivanja, posebno kada kombinuju više poželjnih osobina, često uključuju stotine genetskih varijanti. Zato bi ograničenja NGT-1 mogla otežati objedinjavanje više uređenih osobina u jednoj sorti, kao i rad na osobinama kojima upravlja veći broj gena, među kojima su prinos i otpornost na stres.
Regulativa usmerena na svojstva biljke
Autor predlaže veću fleksibilnost tokom sprovođenja evropskog zakonodavstva. Kao primer navodi Sjedinjene Države, gde se usevi odobravaju prema proizvodu, a ne prema metodi oplemenjivanja. Regulatori se tamo usredsređuju na to da li osobine biljke predstavljaju rizik za javno zdravlje ili ekologiju, umesto na sam postupak nastanka i obim genetskih promena.
Za poslovanje u poljoprivredi najvažnije je pratiti konačna pravila za NGT-1 i NGT-2, zahteve tržišta i konkretne osobine sorti. Potencijal uređivanja gena zavisiće ne samo od laboratorijskog razvoja već i od jasne primene regulative i komunikacije koja razlikuje procenu rizika proizvoda od same tehnike oplemenjivanja.