Northropov robot preuzima produženje rada satelita Optus
Northrop Grumman je ove nedelje odvojio letelicu Mission Extension Vehicle (MEV) od komunikacionog satelita kompanije Optus, a Mission Robotic Vehicle (MRV) bi 2027. trebalo da na isti satelit postavi Mission Extension Pod (MEP). Optusov satelit lansiran je 2009. i projektovan za 15 godina rada, dok Northrop procenjuje da bi nastavak servisiranja mogao da mu omogući još šest godina operativnog rada i prihoda.
MEV je više od godinu dana bio povezan sa zadnjim delom satelita i održavao ga u odgovarajućoj orbiti. Njegovo odvajanje otvara prostor za drugačiji model: umesto da jedna servisna letelica ostane vezana uz klijenta, MRV bi robotskim rukama postavio manji pogonski modul koji trajno ostaje uz satelit.
Od produženja misije do višekratnog servisiranja
MRV i tri MEP-a lansirani su u julu raketom SpaceX Falcon 9. Četiri letelice putuju ka ciljevima na približno 27.000 milja, odnosno oko 43.500 kilometara, iznad Zemlje. MRV je opremljen sa dve napredne robotske ruke, razvijene uz DARPA, dok su MEP-ovi manji modularni pogonski sistemi.
Dosadašnji MEV pristup oslanja se na sondu koja se povezuje sa mlaznicom potisnika satelita. MRV mora da izvede složeniji postupak: autonomno da priđe drugoj letelici i precizno pričvrsti MEP robotskim rukama. Obe letelice kreću se orbitalnim brzinama od više hiljada milja na sat, pa su bezbedno približavanje i spajanje ključni deo operacije.
U orbiti su trenutno dva MEV-a, lansirana 2019. i 2020. godine. Northrop navodi da su trojici korisnika, uključujući dva Intelsat satelita i Optus, obezbedili ukupno deset godina produženog rada. MEV-1 će čekati sledećeg klijenta u parking-orbiti, dok je MEV-2 povezan sa Intelsatovim satelitom do 2030.
Zašto je trajni pogonski modul važan
Operater kupuje i poseduje MEP, koji po postavljanju ostaje uz njegov satelit. MRV se potom oslobađa za druge poslove, što Northropu omogućava da istu servisnu platformu koristi za više letelica i ponudi jeftiniju uslugu. MRV je takođe projektovan za dopunu goriva u orbiti, kao pokazna mogućnost za buduće modele održavanja svemirske infrastrukture.
Mnogi sateliti prestaju da rade zato što potroše gorivo potrebno za održavanje položaja, a ne zato što su im računari ili komunikacioni sistemi otkazali. Zato produženje misije može sačuvati vrednost velikih satelita u visokim orbitama, iako trend u niskoj orbiti ide ka velikom broju jeftinijih, zamenljivih letelica poput Starlinka i Amazon LEO sistema.
Šire bezbednosne implikacije robotskog servisiranja prisutne su i u orbitalna tehnologija za zadatke Space Force-a, gde orbitalna tehnologija dobija značaj i za zadatke Space Force-a. Northrop naglašava da su njegova vozila namenjena servisiranju, dok MRV u budućnosti može dobiti zadatke dodavanja komponenti ili korekcije orbite.
Poslovni zaključak
Za operatere skupih satelita slučaj Optusa pokazuje da preostali radni vek više ne mora da zavisi isključivo od goriva ugrađenog pri lansiranju. Pri planiranju dugoročnih orbitalnih kapaciteta treba uporediti cenu zamene satelita sa mogućnošću produženja misije, uz realnu procenu tehničke spremnosti za autonomno servisiranje.