Bivši inženjer OpenAI-ja negirao optužbu za tajno snimanje
Bivši inženjer kompanije OpenAI Abdulrahman Alfozan izjasnio se da nije kriv pred saveznim sudom u San Francisku, po optužbi da je postavio skriveni uređaj za snimanje zvuka u konferencijskoj sali rukovodilaca kompanije. Velika porota ga je optužila po jednoj tački za presretanje usmenih komunikacija, a za to delo mu, ako bude proglašen krivim, preti najviše pet godina zatvora, novčana kazna do 250.000 dolara i tri godine nadziranog puštanja na slobodu.
Alfozan, saudijski državljanin star 35 godina, u pritvoru je bez kaucije od hapšenja 9. oktobra 2026. Njegovo naredno ročište zakazano je za 17. novembar 2026. Tužilaštvo tvrdi da je u prostoriju OpenAI-ja uneo sofisticirani uređaj kako bi neovlašćeno snimao osetljive razgovore.
Navodi o uređajima i riziku od bekstva
Sudska dokumenta opisuju uređaje kao posebno izrađene i šifrovane, namenjene snimanju sastanaka na kojima su učestvovali viši zaposleni i rukovodioci OpenAI-ja. Takav navod pomera fokus sa klasičnog neovlašćenog snimanja na rizik koji nastaje kada osoba sa legitimnim pristupom fizičkom prostoru može da prikupi poverljiv sadržaj bez oslanjanja na mrežnu infrastrukturu.
Vlasti su Alfozana uhapsile tri dana pre leta iz San Franciska za Rijad, za koji su on, supruga i sin imali jednosmerne karte. Tužilaštvo je navelo da su njegova supruga i sin napustili Sjedinjene Države nakon hapšenja, putujući 10. oktobra poslovnom klasom u Dohu. U kasnijem podnesku sudu takođe se navodi da je Alfozan često komunicirao putem WhatsApp-a sa članom saudijske kraljevske porodice.
Fizička bezbednost je deo zaštite poverljivih podataka
Slučaj pokazuje da se zaštita poslovnih tajni ne iscrpljuje zaštitom naloga, aplikacija i mreže. Konferencijske sale, pristup rukovodilaca i uređaji koji se unose u prostorije predstavljaju zasebnu površinu rizika, naročito kada se na sastancima razgovara o strategiji, proizvodima ili internim odlukama.
U kontekstu bezbednosti sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, bezbednost sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji pokazuje da vredne mete mogu biti i modeli, pristupni podaci i istraživački kapaciteti, dok ovaj predmet ističe i rizik presretanja razgovora uživo.
Za poslovanje je praktičan zaključak da zaštita osetljivih sastanaka treba da obuhvati pravila pristupa prostorijama, evidentiranje posetilaca i opreme, kao i jasan postupak za prijavu sumnjivog uređaja. Takve mere dopunjuju, a ne zamenjuju, tehničke kontrole nad digitalnim informacijama.