MIT: održivost lanaca snabdevanja traži jače upravljanje
Izveštaj 2026 State of Supply Chain Sustainability, koji je pripremio MIT Sustainable Supply Chain Lab na osnovu ankete među 1.810 stručnjaka za lance snabdevanja iz 91 zemlje, pokazuje rekordnu posvećenost održivosti: 83% ispitanika smatra je važnom ili veoma važnom za dugoročni poslovni uspeh. Istovremeno, izveštaj ukazuje da organizaciona odgovornost i sposobnost sprovođenja ciljeva ne prate uvek javno iskazane ambicije.
Carine i sukobi otežavaju sprovođenje ciljeva
Nakon skorašnjih promena politike SAD koje su pitanja životne sredine stavile u drugi plan, 59% ispitanika navodi veću posvećenost održivosti. Međutim, 68% kaže da ih neizvesnost u vezi sa carinama primorava da odlože, smanje ili napuste strategije održivosti. Gotovo trećina organizacija beleži i rast operativnih emisija povezan sa poremećajima izazvanim carinama.
Više od osam od deset ispitanika u Severnoj Americi, Evropi i Aziji saglasno je da tekući geopolitički sukobi smanjuju delotvornost klimatskih aktivnosti njihovih organizacija. Planovi dekarbonizacije građeni su uz pretpostavke stabilne trgovine i relativnog mira, a izveštaj beleži da te pretpostavke više ne važe.
Formalna odgovornost pravi merljivu razliku
Među kompanijama koje imaju javno objavljene ciljeve održivosti, samo 51% je uspostavio formalni međufunkcionalni tim za ovu oblast, dok samo 33% nadzor postavlja na nivo odbora direktora. U kompanijama sa takvim timom održivost je često ili uvek uključena u odlučivanje u 57% slučajeva. Kada je odgovornost u jednoj funkciji, taj udeo pada na 13%.
Održivost je najviše ugrađena u svakodnevne operativne odluke: transport i logistiku, nabavku, skladištenje i dizajn proizvoda. Znatno je slabije prisutna u odlukama koje dugoročno određuju emisije, uključujući kapitalne investicije, dizajn mreže i planiranje rizika u lancu snabdevanja.
AI poboljšava procese, ali ne garantuje niže emisije
U Severnoj Americi 78% organizacija već koristi AI u inicijativama održivosti, a 87% korisnika prijavljuje pozitivan uticaj na svoje ciljeve. Među njima, 86% je smanjilo otpad materijala, 81% potrošnju energije, a 63% koristi AI za procenu nedostajućih podataka o emisijama dobavljača.
Ipak, kod zrelih korisnika agentskog AI-ja samo 53% prijavljuje smanjenje ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, dok 29% prijavljuje njihov rast. U naprednim i potpuno automatizovanim skladištima koja koriste AI, 78% ispitanika navodi veću potrošnju energije, a 76% više otpada; samo 24% koristi nadzor u realnom vremenu za praćenje posledica po životnu sredinu.
Saradnja sa dobavljačima jača, tranzicija voznog parka ostaje spora
Saradnja oko indirektnih, Scope 3 emisija snažno je porasla: učešće u zajedničkim programima za angažovanje dobavljača i dekarbonizaciju poraslo je sa 31% na 58%, a partnerstva za upravljanje emisijama zajedničkih dobavljača sa 23% na 55%. Udeo kompanija koje rade potpuno samostalno pao je sa 18% na 6%.
U teretnom transportu gotovo sve kompanije smanjuju emisije optimizacijom ruta, objedinjavanjem tereta i programima za ponašanje vozača, ali 43% flota i dalje radi uglavnom ili potpuno na konvencionalni dizel. Potpun prelazak na energiju sa niskim emisijama ostvarilo je samo 8% kompanija. Za poslovanje je praktičan zaključak da javni cilj nije dovoljan: održivost zahteva jasnu odgovornost među funkcijama, pouzdano merenje i uključivanje u odluke koje oblikuju investicije, mrežu i rizike.