Bil Gejts predlaže porez na robote i zaštitu ljudskih poslova
Bil Gejts je u eseju na sajtu Gates Notes predložio porez na robote i kategoriju poslova „rezervisanih za ljude” kao mere za ublažavanje posledica veštačke inteligencije po rad. Suosnivač Microsofta podržava ideju usporavanja razvoja AI, ali sumnja da bi takav pristup mogao dugoročno da opstane, dok istovremeno ističe potencijal tehnologije u nauci i zdravstvu.
Poreski podsticaj koji favorizuje automatizaciju
Gejts polazi od razlike u poreskom tretmanu zaposlenog i mašine. Poslodavac koji zaposli čoveka plaća poreze na zaradu, dok kupovinu robota uobičajeno može odmah da knjiži kao poslovni rashod. Po njegovom tumačenju, takav sistem podstiče kompanije da ljude zamene mašinama.
Porez na robote trebalo bi da uspori taj prelazak i istovremeno obezbedi novac za prekvalifikacije i jaču socijalnu mrežu. Predlog ne osporava primenu automatizacije, već otvara pitanje da li postojeće finansijske podsticaje treba prilagoditi kada tehnologija preuzima radne zadatke.
Poslovi u kojima AI ne bi smela da zameni čoveka
Drugi predlog je da se pojedini poslovi ili zadaci označe kao „rezervisani za ljude”. Takva ograničenja mogla bi biti uvedena iz ekonomskih razloga kada bi automatizacija istisnula veliki broj ljudi koji ne mogu lako da promene zanimanje. Gejts kao primer navodi radnika od 55 godina sa celom karijerom u građevini, kome prelazak u negu starijih ne mora biti ni jednostavan ni ispunjavajući.
Granice ne bi bile određivane samo ekonomijom. U zdravstvu, robot tehnički može da saopšti pacijentu da boluje od neizlečive bolesti, ali Gejts smatra da to ne bi trebalo da radi. Primer pokazuje da se u raspravi o primeni AI razmatraju i priroda usluge, empatija i okolnosti u kojima se odluka donosi.
Postepena pravila i otvorena pitanja
Domen poslova rezervisanih za ljude mogao bi da se menja tokom vremena. Gejts predlaže da se neka zanimanja zaštite već sada, a da se AI uvodi postepeno tokom godina ili decenija, uz obavezu očuvanja dela radnih mesta. Takav pristup bi, prema tekstu, mogao znatno da utiče na profite velikih AI laboratorija.
Ostaju otvorena ključna pitanja: ko bi definisao pravila, na koje bi se poslove odnosila i kako bi se sprovodila. Za kompanije je praktičan zaključak da automatizaciju ne posmatraju samo kroz neposrednu uštedu, već i kroz troškove prelaska zaposlenih, moguće poreske promene i buduća ograničenja za zadatke u kojima ljudska uloga ostaje važna.