Warhound dobio 200 miliona dolara za razvoj radnih pasa
Warhound je izašao iz prikrivenog razvoja sa investicijom od 200 miliona dolara i procenom vrednosti od 1,2 milijarde dolara, sa planom da za američku vojsku, policiju i službe za vanredne situacije razvija genetički izmenjene radne pse. Među investitorima su In-Q-Tel, Sequoia i 8VC, dok projekat povezuje Colossal Biosciences i Anduril.
Kompanija cilja zadatke koji su opasni za ljude ili teški za mašine, uključujući otkrivanje eksploziva, pretrage i druge specijalizovane operacije. Warhound navodi da više od 80% radnih pasa koje koristi američka vojska dolazi iz Evrope, a da je manje od polovine pasa podobno za službu.
Genetika za zdravlje i radne sposobnosti
Ben Lam iz Colossal Biosciences navodi da mnogi psi ne prođu obuku zbog genetičke sklonosti slabijem vidu, raku, displaziji kukova ili atrofiji mišića. Namjera projekta je da se kroz uzgoj i genetičke izmene unaprede zdravlje, dugovečnost, brzina, agilnost i sposobnost čula mirisa.
Tim je u biobanku uneo ćelijske linije dve rase koje se često smatraju najboljim radnim psima: belgijskog ovčara malinoa i nemačkog ovčara. Iz tih linija Warhound planira da uređuje gene, dodaje karakteristike koje podižu učinak i uklanja one koje otežavaju rad, kako bi stvorio novu vrstu psa za zahtevne misije.
Oprema Andurila ostaje izvan organizma psa
Anduril treba da obezbedi hardver i softver za zaštitne prsluke, naočare i drugu opremu. Primer koji je naveo Lam jesu balistički prsluci sa senzorima koji vodičima šalju podatke, kako bi bolje razumeli situaciju na terenu. Tehnološki dodaci zamišljeni su kao oprema „na psu, a ne u psu“.
Palmer Luckey nema vlasnički udeo u Warhoundu i učestvuje kao partner, dok Colossal ima vlasnički udeo i podržava kompaniju licenciranjem svoje tehnologije. Colossal je poznat po programima deekstinkcije dodoa i mamuta, a koristi veštačku inteligenciju, kloniranje gena i tehnologije za identifikaciju i reprodukciju životinjskih gena.
Kloniranje, obuka i potencijalni kupci
Prva grupa pasa uskoro bi trebalo da bude klonirana i inkubirana, a rođenje se očekuje početkom naredne godine. Lam očekuje da bi psi mogli da uđu u službu u naredne dve godine. U kloniranju sarađuje Viagen, kompanija u vlasništvu Colossala, čiju tehnologiju Colossal već koristi u programu zaštite ugroženih vrsta.
Warhound još nije objavio cenu pasa, ali kao potencijalne kupce navodi prve službe za odgovor, Ministarstvo odbrane SAD, vojne jedinice i policijske snage. Kompanija je o poslovanju informisala više državnih grupa, a sa American Humane Society radi na sertifikaciji programa obuke. Praktičan zaključak za poslovanje jeste da ovakav projekat zahteva istovremeno upravljanje biotehnologijom, terenskom opremom, obukom i institucionalnim procedurama nabavke.